Отчужден -.Български
Wykorzeniony ..Polski
Odcizený -Če¨tina
🇨🇿 Čeština
Odcizený
.
Jak cesta pokračuje, tak i zrak
přechází v dál, aby nakonec
skončil v mlze zítřka.
.
Častěji ne¸ jednou
se člověk ocitne odcizený,
mezi jakoby přivlastněnými světelnými roky,
a stane se skrytým
v prázdnotě věčného okam¸iku.
.
Není to tak, ¸e by člověk zkameněl,
ale vůle je spoutána
a nucena zakoušet příliv a odliv;
nic není tak bezduché jako cit,
který se točí sám o sobě,
zatímco rozum jen ryje v bahně.
..
Člověk bloudí stále dál
od tvořivého přirozeného řádu.
Podívej se do sebe i kolem sebe —
stále znovu se ocitáme odcizení.
.
Přesto doufám v nové očekávání;
v beztvarou jistotu, tak řečeno,
a tou¸ím po obnoveném sepětí,
.
aby se nové vyvá¸ení
znovu ulo¸ilo do mého srdce.
Odtejen -Sloven¨čina
Tako kot pot teče, tako tudi pogled
preide v daljavo, da se nazadnje
konča v megli jutrišnjega dne.
.
Pogosteje kot enkrat
človek zaide v odtujenost,
skozi kvazi prisvojene svetlobne leta,
in postane skrit
v praznini večnega trenutka.
.
Ni tako, da bi človek okamenel,
a volja je vklenjena
in prisiljena izkušati plimo in oseko;
nič ni tako brezdušno kot občutek,
ki se vrti sam vase,
medtem ko razum brska le po blatu.
.
Človek vedno bolj tava
stran od ustvarjalnega naravnega reda.
Poglej vase in okoli sebe —
vedno znova postajamo odtujeni.
.
Pa vendar upam na novo pričakovanje;
na brezoblično gotovost, tako rekoč,
in hrepenim po obnovljeni povezanosti,
.
da bi se novo ravnovesje
spet polo¸ilo v moje srce.
.
Адчужаны (Беларуская)
Адчужаны (Беларуская)
.
Як ідзе дарога, так і позірк
пераходзіць у далячыню, каб урэшце
згаснуць у тумане заўтрашняга дня.
.
Часцей чым аднойчы
чалавек становіцца адчужаным,
паміж нібыта прыватызаванымі светлавымі гадамі,
і робіцца схаваным
у пустэчы вечнага імгнення.
.
Не тое, што чалавек камянее,
але воля звязаная
і вымушаная перажываць прыліў і адліў;
няма нічога такога бяздушнага, як пачуццё,
якое круціцца само ў сабе,
пакуль розум толькі рые ў гразі.
.
Чалавек блукае ўсё далей
ад творчага прыроднага ладу.
Паглядзі ў сябе і навокал —
мы зноў і зноў становімся адчужанымі.
.
Але я ўсё ж спадзяюся на новае чаканне;
на бясцельную пэўнасць, так бы мовіць,
і тужу па адноўленай сувязі,
.
каб новая раўнавага
зноў была пакладзена ў маё сэрца.
Отчужден - Български
Отчужден - Български
.
Както върви пътят, така и погледът
преминава в далечината, за да завърши
в мъглата на утрешния ден.
.
По-често от веднъж
човек се оказва отчужден,
между уж присвоени светлинни години,
и става скрит
в празнотата на вечния миг.
.
Не е така, че човек се вкаменява,
но волята е окована
и принудена да преживява прилив и отлив;
няма нищо толкова бездушно като чувството,
което се върти само в себе си,
докато разумът рови само в калта.
.
Човек се отдалечава все повече
от творящия природен ред.
Погледни в себе си и около себе си —
отново и отново ставаме отчуждени.
.
И все пак се надявам на ново очакване;
на безтелесна сигурност, така да се каже,
и копнея за възстановена свързаност,
.
за да бъде новото равновесие
отново положено в сърцето ми.
Адчужаны (Беларуская)
Адчужаны (Беларуская)
.
Як ідзе дарога, так і позірк
пераходзіць у далячыню, каб урэшце
згаснуць у тумане заўтрашняга дня.
.
Часцей чым аднойчы
чалавек становіцца адчужаным,
паміж нібыта прыватызаванымі светлавымі гадамі,
і робіцца схаваным
у пустэчы вечнага імгнення.
.
Не тое, што чалавек камянее,
але воля звязаная
і вымушаная перажываць прыліў і адліў;
няма нічога такога бяздушнага, як пачуццё,
якое круціцца само ў сабе,
пакуль розум толькі рые ў гразі.
.
Чалавек блукае ўсё далей
ад творчага прыроднага ладу.
Паглядзі ў сябе і навокал —
мы зноў і зноў становімся адчужанымі.
.
Але я ўсё ж спадзяюся на новае чаканне;
на бясцельную пэўнасць, так бы мовіць,
і тужу па адноўленай сувязі,
.
каб новая раўнавага
зноў была пакладзена ў маё сэрца.
Оттуѓен (Македонски .)
Македонски
.
Оттуѓен
.
Како што оди патот, така и погледот
се префрла во далечината, за на крај
да исчезне во маглата на утрешниот ден.
.
Почесто од еднаш
човекот станува оттуѓен,
меѓу како‑присвоени светлосни години,
и станува сокриен
во празнината на вечниот миг.
.
Не е дека човекот се вкаменува,
туку волјата е врзана
и принудена да го доживува плима и осека;
ништо не е толку бездушно како чувството
што кружи само во себе,
додека разумот само ровари по калта.
.
Човекот талка сè подалеку
од творечкиот природен поредок.
Погледни во себе и околу себе —
постојано повторно стануваме оттуѓени.
.
Сепак се надевам на ново очекување;
на бестелесна извесност, да речеме,
и копнеам по обновена поврзаност,
.
за новата рамнотежа
повторно да биде положена во моето срце.
Wotcudźeny/Wótcudźony
Oppersorbisch
.
Wotcudźeny
.
Tak, ka¸ droha dźe, tak te¸ wobhlad
přechadźe do daliny, zo na kóncu
so w młyze jutřešeho dnja ztratí.
.
Čašće hač jónkróć
čłowjek wotcudźeny so stawa,
mjazy jako přiwłasnenymi swětlnymi lětami,
a so schowa
we prózdnosći wěčneho momeńta.
.
Njeje tak, zo človjek kamjenje,
ale wola je zwjazana
a nuzowana přiliw a wotliw přećić;
nič njeje tak bjezdušne jako čucenje,
kotre¸ samo w sobu so wjerće,
mjeztym zo rozum jeno¸ w błotu dźěła.
.
Čłowjek so wot tworiwjeho přirodneho porjada
dalše a dalše wotběra.
Wobhladaj so do sebe a wokol —
my so wotcudźujemy zas a zas.
.
A přeco mam nadźiju na nowe wočakowanje;
na bjezformowu wěsnosć, tak rjekuc,
a ¸adam po wotnowjenej zwjazanosći,
.
zo so nowe równowaha
zaso do mojeho hłónca polo¸i.
.________________________
Nedersorbisch
.
Wótcudźony
.
Tak, ako droga źi, tak teke naglěd
pśechada do dalokości, aby nakóńc
we mgle jutšnego dnja zaginuli.
.
Cesto wěcej ako jaden raz
clowjek wótcudźony se staś,
mjazy ako pśiwłasnjone swětne lěta,
a se schowa
we pśaznosći wěcnego mometa.
.
Njejo tak, a¸ clowjek kamjenijo,
ale wola jo zwězana
a nuzona pśilěw a wótliw do¸ywaś;
nic njejo tak bjezdušne ako cucenje,
kótare¸ samo w sebje se wjerśi,
mjazytym a¸ rozum jano w błocie kopje.
.
Clowjek se dalše a dalše wót
twórjacego pśirodnego pórědka wótběra.
Woglědaj se do sebje a wokol —
my se wótcudźujomy raz za razom.
.
A teke mam naděju na nowe cakanje;
na bjeztałesnu wěsnosć, tak rěc,
a ¸ydu po wótnowjonem zwězowanju,
.
aby se nowa równowaga
zase do mójogo górca polo¸yła.
Відчужений
Тихо повертаюся зі своїм словом.
Autobus 156 – Den 2 (проза-proza)
Pozemská večnosť
Pozemská večnosť
Priateľstvo je forma bratstva,
ďalšia vetva
na strome ¸ivota.
.
Veľkí sú tí,
ktorí ma tak chránia
a vnímajú
moje slabé stránky.
.
A ten, kto zotrie slzu —
bolesť či radosť,
oboje pravdivé.
.
Priateľstvo rastie v rovnosti,
v prítomnosti,
a zostáva
aj v neprítomnosti.
.
Mô¸em chrániť svojich priateľov
aj vtedy,
keď ich oči
u¸ sú zatvorené;
.
Láska si pamätá
v mnohých podobách.
Pozemská věčnost
Pozemská věčnost
Přátelství je forma bratrství,
další větev
na stromě ¸ivota.
.
Velcí jsou ti,
kteří mě tak chrání
a vnímají
mé slabé stránky.
.
A ten, kdo setře slzu —
bolest či radost,
obojí je pravdivé.
.
Přátelství roste v rovnosti,
v přítomnosti,
a zůstává
i v nepřítomnosti.
.
Mohu opatrovat své přátele
i tehdy,
kdy¸ jejich oči
u¸ jsou zavřené;
.
Láska si pamatuje
v mnoha podobách.
Zemaljska vječnost
Zemaljska vječnost
Prijateljstvo je oblik bratstva,
dodatna grana
na stablu ¸ivota.
.
Veliki su oni
koji me tako štite
i imaju pa¸nju
za moje slabe strane.
.
I onaj koji briše suzu —
bol ili radost,
oboje istinito.
.
Prijateljstvo raste u jednakosti,
u prisutnosti,
i ostaje
čak i u odsutnosti.
.
Mogu čuvati svoje prijatelje
čak i onda
kad su njihove oči
već zatvorene;
.
Ljubav se sjeća
u mnogim oblicima.
Земаљска вечност
Земаљска вечност
Пријатељство је облик братства,
додатна грана
на дрвету живота.
.
Велики су они
који ме тако штите
и имају пажњу
за моје слабе стране.
.
И онај који брише сузу —
бол или радост,
оба истинита.
.
Пријатељство расте у једнакости,
у присуству,
и остаје
чак и у одсуству.
.
Могу да чувам своје пријатеље
и онда
када су њихове очи
већ затворене;
.
Љубав се сећа
у многим облицима.

